Pfff..(kao neki uzdah jel..) New sam ovde,jos es nisam ustosila,pisem ukratko,aa nesto opsirije.sto bi npr astrolozi rekli "kad vam bude Saturn i jupiter u konjugaciji ta i ta zvezda u povoljnim odnosima sa Neptunom i vase emocije dovoljno uperene na pisanje,i opsirne price" 
A mislim da je ce mi trebati malo vremena da se "odomacim" ovde,jer uvek su me ljudi gledali kao jednu veselu,cool osobu,koja voli da prica,voli zivot,ma sve divno bajno..ona koja se retko nervira,ona kojoj je sve ravno odavde do Zemlje Franje Josifa..Najblizi me isto tako gledaju i uvek su me gledali,pa sam i sa svojih eto malo godina mogla da zakljucim da me i oni ne znaju,Boze koliko je potrebno vremena da se neko u potpunosti upozna! Neko misli znam ja nju "Ona je takva takva,voli macke,da cita,voli belu milku,voli malo istripovane likove" i to je to..?? hm..
Volela bih,da mogu ovde da ispisem sve one strane moje licnosti,koje niko nikada nije video
ili u koje je neko bar malo provirio (tu spadaju ljudi koji me "znaju" ceo zivot)ali ako pocnem da pricam o njima verujem da bih mozda postala cudna,drugima-jer ja sam uvek takva bila..i volela bih da ovo niko ne cita,bila bih opustenija..e zato mo je potrebno "ono" da se malo opustim,pa kad me bude bolelo uvo ko cita,bice bolje,jel? Da kazem nesto o sebi nema potrebe,ili da kazem onaj deo koji biste i sami mogli lako da saznate postavljanjem lakih pitanja-volim to to to i to..macke,crnu boju,zutu boju,ljude koje vole sebe,koji prihvataju sebe takve kakvi jesu,posebne stilove oblacenja,slobodu i sirinu razmisljanja.Divim se ljudima koji su posteni i sposobni..
ali cu se retko diviti sebi zbog istih osobina,mnogo sam kriticnija prema sebi nego drugima
a verujem da je svako takav ko ima bar malo svesti. Jedna od mojih omiljenih kniga jeste 11 minuta,aa,daa,mnogi kad su je citali rekli su "aa..onaj kraj me nervira,kad sam stigla kod onog biča smucio mi se zivot" kao sto u toj knjizi kaze Paulo "Provodila je najveci deo svog vremena govoreci "ne" u prilikama u kojima bi zelela da kaze "da" mislim da mi je nekada u ovom mom da kazem kratkom zivotu trebalo malo vise hrabrosti,da uradim ono sto zaista zelim,ali pocela sam da skidam te okove sa sebe pa je danas malo drugacija prica,godine ipak cine iskustvo..a sadasnju situaciju najbolje bi opisala ova recenica iz knjige "Nisam trazila da se rodim,nisam postigla da me iko zavoli,donosila sam pogresne odluke-sada pustam da zivot odluci za mene" samo sto bih dodala malu ispravku-postigla sam da me neko voli ali nisam da ja nekoga volim,iskljucivo govorim o ljubavnom planu..Nekada sam bila zaista kucka,uzivala sam da zavedem,i kad to ostvarim pustim doticnog da se krcka tako i lomi..Boze moj kako je to odvratno..tako da se totalno slazem sa ovim
"Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da."
Pesma "strepnja" od D.Maksimovic,jednom mi je jedan decko rekao da ga podsecam na tu pesmu..a zaista je i volim. Nisam veliki sanjar,ne cekam princa na belom konju vec konja na konju..(ok ovo je bila mala sala.. ) Da se vratim na knjigu,pocetni stihovi "himna izidi" su takodje jedni od omiljenih. Kada biste uzeli moju knjigu 11 minuta,videli biste da je veliki deo njenih misli (ne dela!) podvucen.
Ako nekome bude smor da cita ovo,kao sto rekoh zaobidjite.
Ali nemojte da mi kazete.
Jer onda necu uspeti u mom cilju da se opustim i pocnem da pisem sta mi volja. Pokusacu da vam prikazem svoj svet svoja razmisljanja,svoje pesme,ono sto volim,sto me tisti,kad sam besna,moja bolesna i normalna razmisljanja (koja mislim da svako ima :))..
E,hvalalala unapred.
Cleopatra
